Najznačajnija građevina seoske arhitekture je kuća.
U njoj su se ukućani okipljali da obeduju i primaju goste.
Kuća označava i porodičnu zajednicu. Za gradnju kuće bilo je neophodno obezbediti stabilno zemljište. U sklopu seoskog domaćinstva nalazile su se: mlekar, vajat, kačara, salaš, sušara, ambar, kokošar, tor, svinjac...
Mlekar se koristio za ostavljane mleka u karlicama i za sirenje.
Vajat se koristio za porodice oženjenih članova seoskog domaćinstva.
Kačara se koristila za smeštaj kaca, buradi i kazana za pečenje rakije.
Salaš je služio za smeštanje i sušenje kukuruza u klipu.
Salaš je uzdignut od zemlje radi provetravanja i sušenja kukuruza. Pravljen je uglavnom od pruća.
Sušara (pušnica) se koristila za sušenje voća.
Ambar se koristio za čuvanje zrnaste hrane: pšenice, kukuruza, ovsa, ječma, raži...
Kokošar, tor i svinjac su se koristile za smeštaj živine i stoke.
Najstariji oblici stanovanja su zemunica, burdelj, sibara, koliba, krovinjara i pletara...
